Vukašin Pejović
1. Kako si došao na ideju da se baviš proizvodnjom dzina u Crnoj Gori i koji su faktori inspirisali?
Sve je krenulo nekako spontano – generalno se porodicno tradicionalno bavimo proizvodnjom jakih alkoholnih pica, onako vise za porodicu i prijatelje, kao uostalom i veliki broj porodica u Crnoj Gori. Nekako je to tradicija koja postoji dugi niz godina i koja se jednostavno prenosi sa koljena na koljeno. Kako je to najcesce proces pravljenja rakija od grozdja i dunje, iskreno nije mi padalo na pamet praviti bilo sto drugo. Medjutim period korone je dosta uticao na to da se: 1) vise pozabavim samim procesima proizvodnje pravljenja rakija 2) pocnem da eksperimentisem.
U jednom takvom eksperimentu gdje sam u rakiju od grozdja potapao razne biljke a onda isprobavao ukuse sam dosao do informacije da to sto radim je slicno domacem dzinu. Formula izmedju je bila kleka. Tada sam poceo da istrazujem kako se prvi dzin i shvatio da je glavni sastojak dzina kleka. To je kod mene upalilo razne lampice i pokrenulo citavu pricu. Istrazivanjem sam shvatio da nemamo registorvanih proizvodjaca dzina u Crnoj Gori i pozelio sam da budem prvi.
2. Možeš li nam nešto reći o procesu proizvodnje dzina i koje su karakteristike koje ga izdvajaju od drugih?
Svaki dzin ima svoju tajnu. Sami proces proizvodnje slican je destilaciji bilo koje rakije ali sami sastav dzina je uvijek drugaciji. Generalno istrazujuci nikada necete naici na tacan recept za proizvodnju bilo kojeg dzina, pa tako recept necu otrkiti ni ja. Dovoljno je reci da je glavni sastojak dzina kleka – da ona mora nositi ukus i miris koji dominira dzinom. Sve ostalo su dodaci koji daju dodatne arome i primjese. U mojem slucaju u pitanju je jos nekih 7-8 biljaka/zacina.
3. Kako vidiš budućnost proizvodnje dzina u Crnoj Gori i imaš li planove za proširenje svojih proizvoda ili tržišta?
Kraft dzinovi su nesto sto je postalo veoma popularno poslednjih 5 godina. Generalno potrosnja dzina u svijetu je porasla sa popularnoscu dzin tonika kao i ostalih koktela. Ipak, kraft dzin je uvijek onaj koji ima pricu iza sebe, koji se veze za neki mikrolokalitet i koji je prepoznatljiv izgledom i imenom. Uvijek treba razlikovati to od klasicnih fabrickih dzinova jer zaista i ukusi i kvalitet se razlikuju. Sto se tice Crne Gore, vjerujem da je Bastadur samo pocetak jedne price o dzinovima koja ce se vremenom siriti. Sto se tice samog Bastadura on ce vremenom dobiti svoje “clanove porodice” u vidu prosirenja asortimana jer kao sto rekoh pravljenje dzina je jedan veliki eksperiment.